Dupla cev auspuha

Posle 11 godina i 122 000km dupla cev je popustila. Pojavila je rupa prečnika 3-4mm na njoj ali se to jako negativno odrazilo na zvuk. Zavarivanje je moguće ali kratkotrajno rešenje. Zato sam nabavio novu cev proizvođača “Kiler” iz Zemuna. Odmah da kažem: nisam oduševljen njihovim proizvodima ali se na tržištu teško nalazi bilo šta drugo. Tačnije i sa takvim kvalitetom koji imaju i dalje su najbolji na tržištu. Njihovi proizvodi su od aluminiziranog lima, dok postoje i auspusi koji su od običnog lima, pa su farbani. Takvi traju najkraće. Moja iskustva sa “Kilerom” vezana su za zadnje lonce koji na oko izgledaju lepo ali efekat prigušenja buke je minimalan. Isto je i sa srednjim loncem.

Da se vratim na posao. Najpre treba osloboditi kraj duple cevi. To se radi tako što se prvo rastave zadnji i srednji lonac, a zatim se cev srednjeg lonca rastavi od duple cevi. Tu počinju problemi. Lako je odviti četiri šrafa koji drže duplu cev za izduvnu granu ali nema dovoljno mesta da se dupla cev izvadi. Udara u gornje oscilujuće rame i nemože da izađe. Nedostaju milimetri ali ne može.

Naizgled, nemoguća misija. Posle brojnih pokušaja nisam uspeo da izvučem cev. Onda sam otpustio šraf na desnom nosaču motora sa donje strane. Nisam sasvim odvio navrtku, već je ostavio pred kraj šrafa, kako kasnije nebih imao problem pri montaži.

Onda sam podigao desni točak, podmetnuo oslonac ispod prednjeg diferencijala i spustio auto s dizalice. Evo mesta oslanjanja

Time se dobio efekat da je motor malo odignut od auta pa samim tim i udaljeniji od ramena. Rezultat je dodatnih nekoliko milimetara prostora koji su nedostajali za vađenje cevi sa izduvne grane.

I taman kad je sve već izgledalo lako, pojavio se novi problem. Nova prepreka. Cev  ne može da se izvadi iz motornog prostora ni na dole ni na gore. Na gore smeta puno toga, a na dole balans-štangla. Morao sam da je skinem. I konačno cev je napolju.

Primetna je razlika između fabričke i nove “Kiler” cevi. Najveća razlika je što se kod “Kilera” dve cevi spajaju u jednu desetak centimetara ranije. Za sada, čini se da to ne utiče na rad motora i snagu.

I konačno je nova cev legla na svoje mesto. Naravno i novi dihtung.

Zbog razlike u geometriji nove i stare cevi, čini se da bi nova cev mogla da se zameni i bez podizanja motora, no o tom po tom, za koju godinu 🙂

Utisci su za sada pozitivni. Zvuk je baš onakav kakav treba da bude – prilično podseća na zvuk novog automobila kojie se meni jako sviđa.

Na kraju da napomenem da posle ovakve intervencije ne treba da iznenadi dim iz motornog prostora. Naime, ova cev se zagreva do visokih temperatura, pa sva masnoća od hvatanja rukama ali i farba na varovima moraju da “obgore”. U tom cilju sam pustio da motor radi nekih 5 minuta na osrednjem gasu sve dok dim nije nestao. Zatim, uživanje u novim kilometrima sa Nivom može da počne 😉

 

Reatest plinskog uređaja

Moja Niva ima ugrađen plinski uređaj koji je upisan u saobraćajnu dozvolu. Od ugradnje je prošlo pet godina, pa je po važećim propisima bilo neophodno da se izvrši kontrolni pregled uređaja za pogon na TNG, takozvani reatest. Bez toga nije moguće registrovati auto.

Procedura ide ovako: Prvo treba pripremiti vozilo za pregled. Tu odmah nastupaju komplikacije. Jedni tvrde da može ovo, drugi da mora ono, treći bi da okrenu bocu ovako ili onako. Najblaže rečeno, vlada pometnja. Moguće je da majstori koji se bave plinom ne znaju sve pojedinosti ali ništa manje nije verovatna ni opcija da namerno komplikuju kako bi dodatno zaradili na nečemu što inače nebi moralo da se prepravlja.

Malo sam se raspitao na Internetu, pogledao Pravilnik o ispitivanju vozila, obišao par majstora… Naravno, nisam ni planirao da intervenciju prepustim bilo kome, već isključivo servisu “Vitanova” iz Niša. Ali radoznalost je prevladala. Pitao sam u jednom drugom servisu. Čovek je bio ozbiljan kada je rekao da boca mora da se okrene popreko u gepeku (sada je uzdužno), da se odigne od poda, da se izmenjaju sva creva i još ko zna šta. Cena bi bila 60€. Naravno, čim je spomenuo preokretanje boce odmah sam znao da me više neće videti. Majstor Ljubiša u servisu “Vitanova” je gvirnuo u gepek, pa pod haubu i odmah dao dijagnozu. Samo preko boce dodati još jednu traku. Creva za plin dam već bio sam zamenio homologovanim, pa nije trebalo menjati ih ponovo. Lako smo se dogovorili za termin i cenu. Uradili su posao, dali izjavu i toliko od njih.

Sledeći korak je odlazak u AMSS-CMV na poligonu za auto škole u Nišu. Da bi se tu uopšte ušlo u razmatranje bilo je neophodno noću kod portira zakazati pregled auta. I sa zakazanim terminom, čeka se od ujutru. Kontrolori koji tamo rade su priča za sebe. Nervoza i neljubaznost na nivou. Neki fini stariji čovek je u zahtevu za atestiranje napisao naziv svog vozila “Ford” ćirilicom. Lik kome je predao taj formular se bukvalno drao na čoveka. Zašto ćirilicom, pa kako, pa ovo, pa ono… Neko drugi je napisao Zastava Koral umesto Zastava CRTICA Koral. I opet, isti radnik. Umesto da jednostavno stavi crticu, vikao je na čoveka kao da je učinio ne znam šta. Srećom, mene su prozvali “samo” dva sata nakon početka rada. Inače za sat vremena pregledaju dva vozila, iako slikanje ne traje duže od pet minuta. Svako vozilo mora da se popne uz rampu visine oko jedan metar da bi ga slikali odozdo. Za nivu to nije neki problem ali ostalima su smrdele lamele i dimile se gume.

Konačno je počeo da gleda moj auto. Prva reč mu je bila “kuka”. -Šta? Kaže, imaš kuku na autu. Moraš da je skineš ili da doneseš papire od nje. Inače, kuka je tu već deset godina. Ima svu dokumentaciju, bila je izdata i treća tablica  i  upisano sve u staru saobraćajnu. Ali lik zapeo da moram da je skinem. Ja mu lepo kažem da sam došao na atest plina i kako sam mogao da znam da vučna kuka ima ikakve veze s tim. Ubeđivali smo se. Na kraju sam mu rekao da nije problem da je skinem odmah ali da ću je takođe odmah i montirati. Tada je odustao. Slikao je auto iz više uglova. Čak je zapisao i brojeve sa guma. Odštampali su mi potvrdu o ispravnosti tng uređaja i uredno naplatili 6000din.

Iz medija san čuo da imam pravo na besplatan tehnički pregled za taj iznos. Pitao sam i rekli su da imam zaista pravo. Međutim, tehnički pregled je u selu Malošište koje je udaljeno (po njihovim rečima) 15km od NIša. Osim toga, ne znam ni gde je ali nije ni bitno. Njihov je bezobrazluk to što šalju na tehnički tamo gde znaju da niko neće ni otići. Prosto je neverovatno da AMSS ne može da pronađe bliže tehnički pregled, nego mora baš taj i baš tamo negde. Takođe, i nalepnica koja se lepi na B stub vozila je od običnog papira, pa joj je rok trajanja do prve kiše ili do prvog pranja auta, zavisno šta nastupi pre. Za 6000din bar je mogla da bude plastificirana, a ne da jurimo po knjižarama folije i koješta kako bismo je sačuvali koliko toliko.

Sve u svemu, i to smo prošli. Usledilo je čekanje na tehničkom u Svrljigu, pa čekanje u policiji… Konačno, zalepio sam registracionu nalepnicu 🙂 . Ukupna cifra je negde oko 30 000din za plinski deo, odlaske u Niš, registraciju Nive i prikolice. Pri tom, ja se ne osećam ništa bezbednije nego ranije ali nek im bude.

Idemo dalje, dan za danom, za Nivinim volanom…